Postoji više od 4000 kemikalija u dimu cigarete, a više od 40 njih su kancerogeni. Pušači udišu prilično gadne stvari, svakim dimom. Jeste li primijetili ako su zubi pušača žuti? Za to je odgovoran katran.

Evo popisa samo nekih sastojaka cigareta:

·         HIODROGEN CIJAND – Ova se kemikalija koristila za deratizaciju i u II. svjetskom ratu, kao ubojita sila. Pušači ga udišu svaki dan.

·         BNEZEN – Ova se kemikalija koristila za proizvodnu goriva.

·         ACETON – Odstranjivač lak za nokte nalazi se i u cigaretama.

·         FORMALDEHID – U tome se inače čuvaju leševi. Koristi se i kao industrijski fungocid, to je dezinficijens, a koristi se u ljepilima i u vezivima.

·         AMONIJAK – Njime se inače čiste naše kuče.

·         UGLJIČNI MONOKSID – U ispušnom je plinu auta i u dimu cigareta.

Naravno ne treba zaboraviti NIKOTIN, tvar koja je odgovorna za ovisnot, zbog koje pušači troše godine i novece, a teško mogu prekinuti.

 

Dim cigarete je pun štetnih kemikalija, pa je i pasivno pušenje gotovo jednako štetno. Pušači ipak udišu duplu količinu štetnih tvari, ali ne treba zanemariti ni štetnost pasivnog pušenja.

 

 

 

·         Pasivno pušenje ubija oko 3000 nepušača svake godine i to rakom pluća.

·         Pasivno pušenje uzrokuje 30 više smrti od raka pluća nego svi ostali zagađivači.

·         Pasivno pušenje uzrokuje i do 300 000 plućnih infekcija (upale pluća i brohitisi) kod jako male djece.

·         Pasivno pušenje uzrokuje teško disanje, kašljanje, prehlade i bolove u ušima, a može izazvati i napadaje astme.

·         U restoranu prepunom dima opasnije je nego na zagađenoj prepunoj autocesti.

·         Ispitivanja zraka ispunjenog dimom govore pokazuju parametre iste kao iznad odlagališta opasnog otpada.

 

 

·         Svaki dan, samo u SAD-u, otprilike 3000 djece ispod 18 godina počinje pušiti.

·         Svaki dan 1 200 Amerikanaca umire od bolesti povezanih s pušenje,

·         Tinejdžeri pušači češće obolijevaju od raznih bolesti od tinejdžera nepušaća.

·          Tinejdžeri pušači imaju manja pluća i slabije srce od tinejdžera nepušaća.

·         Tinejdžeri pušači češće konzumiraju alkohol i droge.

·         Pušači ovisnici teže tome da sve češće koriste nikotin, navika uglavnom raste. Obično počne kao 5 ido 10 cigareta na dan, a postane navika od kutije ili dvije na dan.

·         Procjenjuje se da otprilike 4,5 miljuna adolecenata u SAD-u puši.

·         Žvakanje duhana, pušenje lule ili cigara, nisu sigurna alterbativa cigaretama. „Lagani“ ili „nisko-katranske“ cigarete također nisu sigurne.

·         Oni koji mladi počinju pušiti, ostati će dugotrajno ovisni, puno duže nego oni koji su kasnije počeli.

·         Bolesti povezane s pušenjem uzimaju više života u SAD-u nego alkohol, prometne nesreče, samoubojstva, AIDS, ubojstva i ilegalne droge zajedno.

·         Ljudi koji puše kutiju na dan umiru u prosjeku sedam godina ranije nego ljudi koji nisu nikada pušili.

·         Pušenje je jedini uzrok prerane smrti u SAD-u koji se može riješiti.