S nonom sam skoro godinu dana dogovarao odlazak na barku. Kad je konačno pao dogovor, bio sam jako sretan i uzbuđen. Našli smo se u uvali Crišnjeva. Dok smo ga čekali, mama i ja smo se i okupali. Kad je nono došao, odmah sam se ukrcao i na brzinu oprostio s mamom. Krenuli smo. Nono je vozio, a meni se činilo kako idemo jako brzo. Stali smo loviti ribe. Ulovio sam velikog vuka. Nažalost, vrijeme se promijenilo pa smo otišli nonovoj kući. Bilo nam je zabavno, igrao sam se s psom Aronom.

Nakon nekoliko dana opet smo išli na barku. Taj put s nama je otišao i moj mlađi brat Toni. Kao i obično, moj brat je i taj dan učinio zabavnim. Non-stop je skakao s barke na rivu. Iako ga je nono stalno upozoravao, nije prestajao,sve dok je konačno, potpuno obučen, pao u more. Jako se prestrašio, ali kad je vidio kako mu se svi smijemo, naljutio se. Vjerojatno ga je bilo jako sram. Jedva čekam drugo ljeto. Tko zna što će mi se sve dogoditi?

Marko Jerčinović, 4. b
OŠ Nikola Tesla, Rijeka